Позадина и утицај руске револуције

Нација или држава морају доживети развој или промене. Понекад, ова промена може имати облик револуције. Револуција је друштвена и културна промена која се брзо одвија и укључује главне тачке живота заједнице. Револуција се може планирати или не. Једна од великих светских револуција је Руска револуција.

Руска револуција је једна од великих револуција у свету, поред Француске и Америчке револуције. Позадина руске револуције било је незадовољство народа тренутним вођом, наиме царем Николајем ИИ. Цар Николај ИИ био је познат као реакционарни вођа или одбацивање промена. Својим грађанима не даје политичка права. Цар Николај ИИ формирао је Думу као Представнички дом, али тежње грађана никада нису чуте.

Поред тога, влада коју је цар формулисао сматрала се лошом јер је само изабрао људе који су му се свидели као владине службенике, а не због његових способности. Под царевим вођством социјалне разлике биле су сурове. Многи људи не добијају своја права, а неки се третирају као робови.

(Такође прочитајте: Како је дошло до Француске револуције?)

Крвава недеља инцидент који се догодио 1905. године и изазвао незадовољство народа са цара Николаја ИИ. Овај инцидент се догодио када су људи протестовали за правду. Међутим, у акцији је усмрћено око 1000 људи као резултат пуцњаве између снага безбедности и демонстраната.

Царински ауторитарни третман довео је до појаве групе либералних и социјалних противника цара Николаја ИИ. Либерална група позната као Кадети (уставне демократе) жели да Русија буде краљевина опремљена уставом. У међувремену, социјалне групе захтевају социјалистичко друштво са модерном владом.

У то време је и Русија претрпела неколико ратних пораза. Као резултат, скоро 15 милиона Руса пати од глади због стагнирања индустрије и пољопривреде.

Руска револуција која се догодила 1917. године догодила се два пута, наиме у фебруару и октобру. Револуција која се догодила 23. до 27. фебруара 1917. започела је зато што је цар Николај ИИ извршио сурову акцију на протестима који су се одиграли у Ст. Петерсбург. Средња класа и бољшевички пролетаријат (радикални револуционар или комуниста) који нису ћутали заједно су радили на уклањању цара Николаја ИИ са седишта владе. Њихова акција је била успешна и формирана је либерална привремена влада коју је предводио Александар Каренски.

У октобру је била друга револуција позната као бољшевичка револуција. Ову револуцију извеле су радикалне социјалистичке групе које су сматрале да је влада Александра Каренског споро реализовала идеале руског народа. Под вођством Владимира Иљича Уљанова (Лењина), бољшевичка партија успела је да уклони Каренског.

Бољшевичка револуција постала је полазна тачка за улазак комунизма у Русију. Године 1922. Лењин је формирао Совјетски Савез који су чинили Руска Совјетска Федерација Социјалистичка Република, Закавкаска Совјетска Федерација Социјалистичка Република, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република и Белоруска Совјетска Социјалистичка Република.

Утицај руске револуције није осетила само Русија, већ и свет. Поред комунистичке идеологије која се у Русији проширила бољшевичким покретом као радикални комунисти, комунизам је почео да се шири и у свету. Свет је сам имао комунистичку партију, наиме Светску комунистичку партију (ПКИ).